Увођењем појединачног мерења потрошње постоји обострани интерес да се штеди јер обе стране (и произвођач и потрошач) имају користи, па и држава. Мања потрошња значи мање трошкове кориснику, топлани и држави за увоз енергената.
Потрошач ће моћи сам, сходно својим потребама и могућностима, да одређује када и колико ће да се греје и планира износ рачуна.
ПРЕДНОСТИ:
1. За топлану
-мања потрошња енергената, повећана енергетска ефикасност
-мање инвестиција за нове топловодне изворе, због бољег коришћења капацитета
-мањи неспоразуми са корисницима у погледу обима и квалитета услуга грејања
-повећан степен аутоматизације, боља регулација система, смањење интервенција и броја запослених
-смањење трошкова пословања
-побољшање наплате
2. За кориснике грејања
-сам одређује квалитет и обим услуга грејања, односно када ће и колико да се греје
-може да штеди и смањи трошкове
-има интерес да смањује топлотне губитке у стану и самим тим и потрошњу
3. За локалну самоуправу
-мање средстава за инвестиције за нове капацитете и повољнију еколошка ситуација
-има грађане задовољне ценом и квалитетом грејања
-има топлану са бољим пословањем
4. За државу
-мање средстава за увоз енергената
-мање средстава за нове капацитете
-боља заштита животне средине.
Увођење новог система обрачуна довешће до различитих рачуна за грејање за станове у истој згради и са истом површином. То је и циљ да онај који штеди и има мање топлотне губитке, мање и плати. Беспотребно прегревање станова мора да се санкционише, али и они који су се лоше грејали коначно ће да плате онолико колико су потрошили.
(из гласила удружења “Топлане Србије”, бр. 38)
